Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Preponska kila (Hernia inguinalis) kod dece

Dečja abdominalna hirurgija

dr sci. med. Milan Slavković

Specijalista dečje hirurgije


Preponska kila, hernia inguinalis, bruh

Preponska kila (ingvinalna hernija), u narodu poznata i kao bruh, predstavlja ispupčenje – prolazak sadržaja trbušne duplje (najčešće dela creva ili trbušne maramice, a ponekad kod devojčica i jajnika) kroz oslabljeno mesto u predelu prepone. Kod dečaka se često izbočina produžava naniže i ispunjava mošnicu (skrotum), što nazivamo ingvinoskrotalna kila.

Ovo je jedno od najčešćih oboljenja u dečjoj hirurgiji – javlja se kod oko 4–5% dece predškolskog uzrasta. Preponska kila je nekoliko puta učestalija kod dečaka nego kod devojčica, a naročito je česta kod prevremeno rođenih beba.

Preponska kila kod dece

Preponska kila. Crevni sadžaj prolazi kroz slabu tačku na prednjem trbušnom zidu i ulazi u preponu

Tokom normalnog razvoja bebe, postoji mali otvor (kanal) u preponi koji bi trebalo da se zatvori nakon rođenja. Ako do zatvaranja ne dođe u potpunosti, ostaje potencijalni prolaz kroz koji kasnije mogu proći crevo ili drugi organi.

Faktori rizika koji doprinose pojavi preponske kile kod dece uključuju:

  • Prevremeno rođenje: Kod prevremeno rođenih beba češće se javlja nezatvoren preponski kanal (zbog nezrelosti tkiva), pa je učestalost kile u toj populaciji znatno veća.
  • Nasledna predispozicija: Slabost trbušnog zida može biti genetski uslovljena. Ako je neko u porodici (roditelj, bliski rođak) imao kilu, postoji veća verovatnoća da će i dete imati kilu.
  • Pol deteta: Dečaci obolevaju znatno češće od devojčica (odnos može biti i preko 4:1 u korist dečaka). Smatra se da je to zato što kod dečaka postoji pomenuti proces spuštanja testisa koji ostavlja otvor, dok kod devojčica taj kanal uglavnom bude veoma uzak.
  • Pritisak u trbuhu: Intenzivan plač, kašljanje ili napinjanje (npr. zbog zatvora) mogu povećati pritisak u stomaku i učiniti kilu vidljivijom. Važno je naglasiti da takvi napori ne stvaraju kilu ako predispozicija ne postoji – oni samo utiču da se pojavi ranije. Drugim rečima, vaše dete nije dobilo kilu zato što je plakalo; kila je već bila tu, a plač ju je samo otkrio.

    Kod starije dece i tinejdžera, ingvinalna kila je ređa pojava. U tim slučajevima uzroci mogu biti kombinovani – eventualna urođena slabost zida koja tek kasnije dođe do izražaja uz veće fizičko opterećenje (sport, dizanje tereta) ili nakon povrede. Ipak, i tada se zapravo najčešće radi o prolongiranoj urođenoj kili koja ranije nije primećena.

Otok (izbočina) u predelu prepone koje se povremeno javlja. Ovo je tipičan znak. Ova izbočina se najčešće primeti kada dete plače, kašlje ili se napinje – tada se povećava pritisak u trbuhu i kroz otvor u preponi se pojavi meka masa. U mirnom stanju, posebno kada dete leži, kila može nestati (sadržaj kile se vrati nazad u trbuh). Roditelji često opaze kilu tokom kupanja ili presvlačenja deteta.

Otok u predelu mošnica – moguće je da kod dečaka izbočina ispunjava skrotum (mošnicu), pa primetite otok i u toj regiji.

Preponska kila uglavnom ne boli. Kod beba je izbočina najčešće bezbolna i meka na dodir, tako da dete neće imati bol – osim možda nelagodnost kada se otok pojavljuje. Starija deca ponekad opisuju osećaj pritiska ili blagog bola u preponi, posebno pri trčanju i igri. Ako blago pritisnete otok prstima, on se lako vraća u trbuh i privremeno nestaje – to je znak da kila nije uklještena i da sadržaj slobodno klizi unutra i napolje.

HITNO – uklještena kila! Ukoliko primetite da se kilna izbočina bolna na dodir, ne može se vratiti nazad a dete je sve više uznemireno, plače od bola ili čak povraća, postoji sumnja da je došlo do uklještenja kile. Uklještena kila znači da se sadržaj (deo creva, trbušne maramice ili kod devojčica jajnik) zaglavio u kanalu i nema cirkulaciju. Tada otok postaje tvrđi, bolan na dodir, a dete može imati i simptome kao što su odbijanje hrane, povraćanje ili nadut stomak. Ovo stanje zahteva hitan odlazak lekaru! Ako se hitno ne reaguje, uklješteni organ ostaje bez krvotoka i počinje da odumire. U roku od nekoliko sati mogu nastati teške posledice, na primer nekroza dela creva sa perforacijom (pucanjem) creva, što može ugroziti život deteta. Takođe, kod devojčica uklješten jajnik može trajno propasti ako se na vreme ne oslobodi. Zato, u ovakvim hitnim situacijama odmah odvedite dete u bolnicu. U međuvremenu ne pokušavajte snažno da vraćate kilu na silu ako dete trpi jak bol – prepustite to lekarima.

1. Klinički pregled (Najvažniji korak)
U većini slučajeva, iskusan lekar postavlja dijagnozu isključivo pregledom:

  • Palpacija: Opipavanje prepona kako bi se osetio otvor ili kvržica.
  • Test naprezanja: Lekar prati da li se kila izboči dok beba plače ili dok starije dete kašlje.
  • Uloga roditelja: Ako se kila povukla pre pregleda, lekaru pokažite fotografiju otoka koju ste snimili kod kuće.

2. Ultrazvuk (UZ)
Nije uvek neophodan, ali se koristi u specifičnim situacijama:

  • Diferencijalna dijagnoza: Da se razlikuje prava kila od hidrocele (vodene kile).
  • Kod devojčica: Da se proveri da li je u kilnu kesu ušao jajnik (što zahteva hitnu reakciju).

3.    Laboratorijske analize

  • Rutinska stanja: Obično nisu potrebne.
  • Pre operacije: Rade se osnovne analize (krvna slika) i pregled anesteziologa.
  • Komplikacije (uklještenje): Rade se hitne analize krvi radi provere upalnih parametara.

4.    Kada se kila prvi put otkriva?

  • Nakon rođenja: Kila se gotovo nikada ne vidi na prenatalnom ultrazvuku (u trudnoći).
  • Prvi simptomi: Javljaju se tek kada poraste pritisak u trbuhu (plakanje, naprezanje).
  • Rutinska kontrola: Pedijatar u porodilištu odmah proverava prepone i mošnice, naročito kod prevremeno rođenih beba koje su pod većim rizikom.

Konzervativni pristup (praćenje)

Za preponsku kilu kod dece, ne postoji nehirurško rešenje koje bi trajno zatvorilo kilni otvor. Kila se ne može izlečiti lekovima niti nošenjem pojaseva ili steznika. Takva sredstva mogu samo privremeno držati kilu unutra, ali ne rešavaju uzrok. Zbog visokog rizika od komplikacija, standardno se ne preporučuje odlaganje operacije preponske kile. Čim se postavi dijagnoza, planira se hirurška intervencija (čak i ako dete trenutno nema tegobe).

Za razliku od nekih pupčanih kila koje se mogu spontano povući s rastom deteta, preponska kila se nikada ne povlači sama i gotovo uvek će zahtevati operaciju pre ili kasnije.

Hirurško lečenje (hernijektomija)

Operacija preponske kile kod dece je rutinska i veoma uspešna procedura. Ujedno predstavlja jedini efikasan način lečenja ovog problema. Zahvat je kratak i obično traje oko 20–30 minuta zajedno sa anestezijom. Izvodi se u opštoj anesteziji, što znači da dete tokom operacije spava i ne oseća bol. Spada u manje hirurške intervencije, a oporavak je najčešće brz i bez komplikacija.

Kako se operacija izvodi

  1. Klasična, otvorena metoda: Hirurg pravi mali rez u predelu prepone, najčešće u kožnom naboru, tako da ožiljak kasnije bude jedva primetan. Tokom operacije pronalazi se kilna kesa kroz koju su organi izašli iz trbušne duplje. Sadržaj kile, najčešće deo creva, vraća se nazad u trbuh, a kilna kesa se podvezuje i uklanja. Time se zatvara otvor koji je uzrok kile. Na kraju se zatvaraju slojevi tkiva i koža. U dečjoj hirurgiji se ne koristi mrežica, jer dečja tkiva imaju dovoljnu sposobnost da sama čvrsto zarastu. Ova metoda je jednostavna, proverena i daje odlične rezultate.
  2. Laparoskopska operacija je savremeniji pristup koji se primenjuje u pojedinim centrima. Umesto reza na preponi, kamera se uvodi kroz pupak, a instrumenti kroz još jedan ili dva mala reza. Hirurg iznutra zatvara otvor kroz koji nastaje kila. Prednost ove metode je što omogućava pregled obe prepone, pa se eventualni problem na drugoj strani može rešiti u istoj operaciji. Ožiljci su minimalni, a oporavak je sličan kao kod klasične metode. Izbor tehnike zavisi od procene hirurga i karakteristika konkretnog slučaja.

Hitne situacije

Ukoliko dođe do uklještenja kile, odnosno kada se njen sadržaj ne može vratiti nazad u stomak, potrebno je brzo reagovati. Ako je stanje sveže i dete nema izražene tegobe, ponekad je moguće pokušati vraćanje kile blagim pritiskom. Ako se to uspešno uradi, operacija se planira nakon kratkog odlaganja, kako bi se smirili otok i upala. Ukoliko vraćanje nije moguće ili dete ima jake bolove, povraćanje ili pogoršanje opšteg stanja, odmah se pristupa hitnoj operaciji. U takvim situacijama ponekad je potreban veći rez, a u retkim slučajevima i uklanjanje oštećenog dela creva.

Prognoza

Prognoza nakon operacije preponske kile kod dece je odlična. Ovo je jedna od najčešćih operacija u dečjem uzrastu i rizik ozbiljnih komplikacija je veoma nizak. Većina dece se brzo oporavi i nastavlja sa normalnim aktivnostima bez dugoročnih posledica.

Oporavak

Boravak u bolnici

Operacija preponske kile se najčešće radi kao jednodnevna hirurgija, pa dete u većini slučajeva ide kući istog dana nakon buđenja i uzimanja hrane i tečnosti. Bebe se ponekad zadržavaju do sledećeg jutra iz predostrožnosti, naročito ako je operacija urađena kasnije tokom dana. Ukupan boravak u bolnici je kratak i obično protiče bez većeg opterećenja za dete i roditelje.

Odmah posle operacije

Nakon buđenja iz anestezije dete može biti pospano i kratkotrajno dezorijentisano, što je očekivano i prolazi spontano. Po potrebi dobija lek protiv bolova, a važno je da ne dira ranu koja je zaštićena flasterom. U početku uzima tečnost, a zatim laganu hranu, dok bebe mogu normalno nastaviti sa dojenjem ili formulom.

Izgled rane

Na mestu operacije ostaje mali rez u preponi, koji se najčešće zatvara koncima koji se sami razgrađuju. Blagi otok ili modrica oko rane su uobičajeni i prolaze za nekoliko dana. Ukoliko su korišćeni konci koji se ne razgrađuju, uklanjaju se oko sedmog dana.

Kućni režim i aktivnosti

U prvih 5–7 dana preporučuje se mirniji režim bez trčanja, skakanja i grubih igara, ali dete ne mora strogo da leži. Povratak u školu je moguć nakon otprilike nedelju dana, dok se veći fizički napori izbegavaju oko mesec dana. Nakon tog perioda dete se može bez ograničenja vratiti svim aktivnostima.

Ishrana i higijena

Ishrana ostaje uobičajena, ali se prvih dana preporučuje lakša hrana kako bi se izbegao zatvor i napinjanje. Kupanje se odlaže prva dva dana, a zatim je dozvoljeno kratko tuširanje uz pažljivo sušenje rane. Ukoliko se pojave crvenilo, otok ili curenje, potrebno je obavestiti lekara.

Kada se javiti lekaru?

Potrebno je javiti se lekaru ako se pojave povišena temperatura, pojačan bol, značajan otok ili crvenilo rane. Takođe, svaka pojava curenja iz rane zahteva kontrolu. U slučaju bilo kakve nedoumice, bolje je javiti se ranije nego čekati.

Oporavak deteta

Deca se vrlo brzo oporavljaju i već sledećeg dana često deluju kao da nisu ni operisana. Većina mališana nema značajne tegobe i brzo se vraća svakodnevnim aktivnostima.

Komplikacije

Ako se kila ne leči

Nelečena preponska kila nosi rizik od uklještenja, koje se može javiti iznenada i dovesti do prekida cirkulacije u delu creva. To može izazvati gangrenu, perforaciju creva i tešku infekciju trbušne duplje (peritonitis), kao i opstrukciju creva praćenu bolom i povraćanjem. Zbog toga je važno da se kila operiše na vreme, pre nego što dođe do komplikacija.

Komplikacije operacije

Komplikacije nakon operacije su retke i najčešće blage, poput infekcije rane, hematoma ili nakupljanja tečnosti. Ozbiljnije komplikacije, kao što su povrede struktura u preponi ili recidiv kile, javljaju se veoma retko. Čak i u slučaju ponovne pojave kile, problem se uspešno rešava ponovnom operacijom.

Specifične komplikacije

Kod dečaka, dugotrajno uklještena kila može oštetiti testis zbog prekida cirkulacije. Kod devojčica, u retkim slučajevima može doći do oštećenja jajnika ako je bio uklješten u kilnoj kesi. Zbog toga je važno da se roditelji odmah jave lekaru ako primete bol ili tvrd otok u preponi.

Prevencija i skrining

Prevencija

Ne postoji siguran način da se preponska kila spreči, jer nastaje još pre rođenja. Na njen nastanak ne utiču ishrana u trudnoći niti ponašanje deteta nakon rođenja. Najvažnije je da se kila na vreme prepozna i leči.

Skrining

Pedijatri na redovnim pregledima obraćaju pažnju na prepone i mogu uočiti kilu, ali se ona često primeti i kod kuće kao otok. Ne postoji poseban skrining program, već je ključ u redovnim pregledima i pažnji roditelja.

Najčešća pitanja roditelja

Da li se preponska kila kod deteta može povući sama od sebe?

Ne – ingvinalna kila se gotovo nikada ne zatvara spontano. Čak i ako otok povremeno nestaje, anatomski otvor u preponi je i dalje prisutan i vremenom će kroz njega sve češće prolaziti trbušni sadržaj. Zbog toga lekari preporučuju operaciju svake preponske kile kod deteta, čak i ako u datom trenutku ne pravi probleme.

Koliko je operacija kile rizična za dete? Da li je bezbedna opšta anestezija?

Operacija preponske kile kod dece se ubraja u najčešće i najsigurnije hirurške zahvate u dečjoj hirurgiji. Anesteziju vodi dečji anesteziolog i danas je vrlo bezbedna – monitoring i savremeni anestetici omogućavaju da rizik bude sveden na statistički minimum.

Kakva je razlika između preponske kile i vodene kile (hidrocele)?

Mnogi roditelji čuju termin “vodena kila” i nisu sigurni da li je to isto što i preponska kila ali to su raziličiti termini. Preponska kila podrazumeva da kroz otvor prolazi organ (npr. crevo, trbušna maramica, jajnik) i pravi otok u preponi/mošnici. Nasuprot tome, hidrocelа (vodena kila) označava nagomilavanje tečnosti oko testisa u mošnici – tu kroz otvor prolazi samo tečnost, ne i organi. Hidrocela kod beba najčešće nije opasna i ume da se povuče sama tokom prve godine života. Ukoliko je hirurška intervencija neophodna, ona je slična operaciji preponske kile. Sa druge strane, preponska kila neće nestati sama i uvek zahteva operaciju. Ponekad razlikovanje nije lako: mošnica kod dečaka bude natečena, ali niste sigurni da li je crevo u njoj ili samo tečnost. Tada će dečji hirurg pregledom i eventualnim ultrazvukom utvrditi tačno o čemu se radi.

dr sci. med. Milan Slavković

Specijalista dečje hirurgije

Sava Memorial Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Najveći međunarodni urološki kongres EAU26 ove godine je u Londonu okupio 250 izlagača i više od 14.000 urologa
Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji, koji se održao u Rimu 4. i 5. decembra učestvovali su naši stručnjaci Dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković, izvođenjem uživo hirurških procedura – ugradnja penilne proteze i neuspešno lečena Hipospadija (Failed Hypospadia).
Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

Sava Memorial Hospital se priključuje međunarodnoj akciji u kojoj se ističe važnost preventivnih pregleda muškaraca
KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Specijalista opšte i rekonstruktivne hirurgije dr Radoš Đinović učestvovao je na internacionalnoj urološkoj konferenciji održanoj pod patronatom njegove ekselencije dr Ahmad Abdulwahab Al-Awadhi
Specijalistička obuka Finska

Specijalistička obuka naših ortopeda za primenu inovativnih bioresorptivnih materijala u hirurgiji stopala i skočnog zgloba

Nove tehnologije u hirurškom lečenju stopala i skočnog zgloba
Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Novine u lečenju bolesti digestivnog sistema kao glavna tema naučnog skupa Horizonti moderne gastroenterologije
Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, na adresi: Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim kolima ili taksi prevozom, do bolnice se može doći i gradskim saobraćajem i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Železnička stanica „Beograd Centar“ je od bolnice udaljena 3,8 km, vreme stizanja kolima je 15 do 30 minuta zavisno od doba dana.

Autobus br. 34 funkcioniše na ovoj relaciji.

Beogradska autobuska stanica je od bolnice udaljena 7 km, kolima se stiže za 20 do 45 minuta zavisno od doba dana.

Autobusi 78 i 94 funkcionišu na ovoj relaciji a najbliža stanica bolnici je „Paje Adamova“.

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ je od bolnice udaljen 15 km.

Vreme putovanja kolima je 20–25 minuta, osim između 07:30 i 09:30 i između 15:30 i 18:30 kada se stiže za oko 35 do 50 minuta. Najjednostavnije je do bolnice doći taxi vozilom.

Ako želite, možete unapred rezervisati prevoz od aerodroma do bolnice ili Vašeg hotela/hostela/apartmana putem web site-a transfer.rs.

Ako dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u wellcometoserbia.com proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savamemorial.com pošaljete skenirani pasoš (prva strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Podnošenje zahteva za izdavanje vize elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs moguće je isključivo putem registrovanog naloga na Portalu za elektronsku identifikaciju www.eid.gov.rs.

Po završenoj obradi, nakon određenog perioda ćete dobiti informaciju o dobijenoj vizi za Republiku Srbiju.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina, a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok 00:00 – 24:00

Ambulantno poliklinički deo

Radni dan 07:00 – 20:00

Subota 08:00 – 13:00

Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijanostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonance mogu biti od veličog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Priprema za ambulantne preglede i dijagnostiku

Da bi određeni pregledi ili dijagnostičke procedure bili uspešno izvedeni, potrebna je određena priprema. Kada je ona sprovedena na način kako je navedeno u Uputstvu, osigurava se bezbedno izvođenje dijagnostičke procedure i dobijanje validnih i pouzdanih rezultata i nalaza.

Uputstvo za pripremu za ultrazvuk (ultrazvučni pregled) abdomena

Uputstvo za pripremu za gastroskopiju/EGSD

Uputstvo za pripremu za kolonoskopiju

Uputstvo za pripremu za cistoskopiju (uretrocistoskopiju)

Uputstvo za pripremu za test opterećenja srca (Ergometriju/Stres test)

Uputstvo za davanje uzorka urina

  • Odrasli (Urin, UK, STD)
  • Bebe
  • Pacijenti sa urinarnim kateterom

Uputstvo za pripremu za uzorkovanje briseva uretre

Uputstvo za pripremu za ginekoloških briseva

Uputstvo za pripremu za biopsiju prostate

Uputstvo za davanje uzorka za spermogram

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način dobijanja stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamemorial.com

telefonom: +381 11 777 3600 ili +381 67 777 3600

Neophodno je da pre zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a(skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, biće zakazan termin online konsultacije putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savamemorial.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Vaše lične podatke: Ime i prezime, datum , mesec i godinu rođenja, mesto življenja i telefonski broj
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, datum, mesec i godinu rođenja, mesto življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, mesto življenja i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) urađenih u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: Poslednji izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg.

Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Po usaglašavanju oko vrste operacije i termina iste, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

MOLIMO VAS DA NAS UNAPRED OBAVESTITE UKOLIKO IMATE POLISU DOBROVOLJNOG (PRIVATNOG) ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

UKOLIKO VAŠE TROŠKOVE LEČENJA PLAĆA FOND ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA MOLIMO DA NAM DOSTAVITE GARANTNO PISMO.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija
(analgosedacija)		Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa
EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste – kardiologa sa EKG-omPregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal, prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…).

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize

Urološka operacija

(izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)

Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savamemorial.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
    Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili WhatsApp-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  • Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  • Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  • Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • Lekove (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“…) koje uzimate redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
    • Spisak lekova sa navedenim dozama i dinamikom uzimanja
  • Lične stvari
    • Veš, češalj, pribor za brijanje,
    • Pomagalo (ako ga koristite): naočari i futrola, sočiva sa kutijicom za čuvanje, slušni aparat sa kutijicom za čuvanje, štap, štake,…
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi uz pomoć mašinice za brijanje do 24 h pre operacije.

Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Memorial bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    Lekove (tablete, kapsule, sirupe, „pumpice“, kapi…) koje dete uzima redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
  3. Lične stvari
    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije. Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije Laboratorijske analize Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija) Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT) Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina Pregled interniste – kardiologa sa EKG-omPregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacije Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal, prostata; mokraćna bešika; bubreg) Urinokultura
Ginekološka operacija Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu Urinokultura
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…).

Za decu

Vrsta anestezije Laboratorijske analize Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija) Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina Pregled pedijatra
Vrsta operacije Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg) Urinokultura
Operacije u trbuhu Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savamemorial.com
  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili WhatsApp-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

  • Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  • Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  • Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • Lekove (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“…) koje uzimate redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
    • Spisak lekova sa navedenim dozama i dinamikom uzimanja
  • Lične stvari
    • Veš, češalj, pribor za brijanje,
    • Pomagalo (ako ga koristite): naočari i futrola, sočiva sa kutijicom za čuvanje, slušni aparat sa kutijicom za čuvanje, štap, štake,…
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca. Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi uz pomoć mašinice za brijanje do 24 h pre operacije.

Deca

  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Memorial bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno) Lekove (tablete, kapsule, sirupe, „pumpice“, kapi…) koje dete uzima redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
  3. Lične stvari Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i slično)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
  • Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
    • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
    • ukoliko imate na koži zalepljen flaster (Patch) sa lekom
    • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
    • o alergiji na lekove i hranu
    • o intoleranciji na određene namirnice
    • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete imati sobnog cimera.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  • „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  • Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  • TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  • Pristup wireless (bežičnoj) mreži
    U svakom apartmanu postoji:
    • Kućni red
      • Kućni red – link
      • House rules – link
      • Правила внутреннего распорядка – link
    • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi pored pacijenta.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela/hostela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije.
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije.
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinete lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva i/ili slušni aparat i odložite u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra/tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
    Ukoliko to niste uraditi kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra/tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra /tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („Braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra /tehničar će Vam navući kompresivne čarape.

Kompresivne čarape smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju .

Anesteziolog će posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i/ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju/operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija…)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu ( ukoliko imate dren)
  5. Rad creva ( peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i, kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrola operatora i previjanje

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 07:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.