Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Hijatus hernija (želudačna kila)

Dečja abdominalna hirurgija

prof. dr Aleksandar Sretenović

Specijalista dečje hirurgije

dr sci. med. Milan Slavković

Specijalista dečje hirurgije


Hiatus (hijatus) hernija, želudačna kila, kila na želucu, kila na dijafragmi, pomeren želudac

Hijatus hernija (želudačna kila) nastaje kada se gornji deo želuca pomeri nagore kroz otvor na dijafragmi (mišiću koji razdvaja grudni koš od stomaka). Kroz taj otvor normalno prolazi jednjak, ali ako se on proširi ili oslabi, deo želuca može da sklizne u grudni koš. Tada se remeti funkcija “ventila” između jednjaka i želuca, pa se želudačna kiselina lakše vraća unazad i izaziva tegobe poput gorušice, bola ili pečenja.

Iako se češće javlja kod odraslih, hijatus hernija nije retka ni kod dece. Neka deca se već rode sa sklonošću (urođeno širi otvor na dijafragmi), pa se promena može uočiti vrlo rano. Kod druge dece se otkrije kasnije, iako je često prisutna od ranije.

Kod dece je najčešći tzv. klizeći tip kile – želudac se povremeno pomera gore-dole kroz otvor. Postoji i ređi oblik, kada deo želuca ostaje u grudnom košu pored jednjaka; on može biti ozbiljniji, ali je znatno ređi.

Važno je da se kod dece hijatus hernija često javlja zajedno sa refluksom (GERB), odnosno vraćanjem kiseline iz želuca. Takođe, za razliku od odraslih, manje hijatus hernije kod dece ponekad mogu da se smanje ili potpuno povuku kako dete raste.


1. Klizna hijatus hernija 2. Paraezofagealna hijatus hernia. (Image(s) provided by Servier Medical Art, licensed under CC BY 4.0.

Razvojne (urođene) anomalije i slabost dijafragme

Kod neke dece hijatus hernija postoji od rođenja, jer je otvor na dijafragmi širi ili elastičniji nego što bi trebalo. Zbog slabijeg tkiva dijafragme, želudac se lakše pomera nagore, čak i pri manjem naprezanju. Smatra se da mnoga deca imaju urođenu predispoziciju, iako se tačan uzrok najčešće ne zna.

Nasledni faktori

U nekim porodicama se hijatus hernija javlja kod više članova, što ukazuje na moguću genetsku povezanost. Ako roditelji ili bliski rođaci imaju ovu kilu, postoji nešto veća verovatnoća da će je imati i dete. Ipak, naslednost nije jedini faktor i ne znači da će se problem sigurno pojaviti.

Povišen pritisak u trbuhu

Situacije koje povećavaju pritisak u stomaku mogu doprineti nastanku ili pogoršanju kile. To uključuje jak i dugotrajan kašalj, često povraćanje, zatvor ili veće fizičko naprezanje kod starije dece. Ako već postoji slabost dijafragme, ovi faktori dodatno olakšavaju pomeranje želuca nagore.

Gastroezofagealni refluks (GERB)

Hijatus hernija i refluks se često javljaju zajedno, posebno kod beba. Teško je utvrditi šta je uzrok, jer jedno stanje može pogoršavati drugo i stvarati začarani krug. Dobra kontrola refluksa (lekovima i ishranom) pomaže u smanjenju tegoba i sprečava pogoršanje kile.

Učestalo bljuckanje ili povraćanje

Bebe često obilno bljuckaju nakon hranjenja, a kod starije dece može se javiti povraćanje ili vraćanje kiselog sadržaja u usta. Tegobe su izraženije posle obroka ili fizičke aktivnosti. Ovo je čest znak refluksa povezanog sa hijatus hernijom.

Slab apetit i problemi sa hranjenjem

Dete može odbijati hranu ili jesti vrlo malo jer mu obroci izazivaju nelagodnost. Bebe se ponekad izvijaju unazad tokom hranjenja, a starija deca gube apetit. Posledično može doći do sporijeg napredovanja ili gubitka na težini.

Gorušica i bol u grudima ili trbuhu

Starija deca mogu osećati pečenje iza grudne kosti ili bol u gornjem delu stomaka. Tegobe se najčešće javljaju posle jela, pri saginjanju ili noću. Kod manje dece se to vidi kroz nemir, plač ili grimasu bola.

Otežano gutanje i podrigivanje

Dete može imati osećaj da hrana “zapinje”, pa jede sporije ili izbegava čvrstu hranu. Kod beba se mogu javiti kašljucanje ili kratke epizode gušenja tokom hranjenja. Često su prisutni i štucanje ili potreba za podrigivanjem bez olakšanja.

Problemi sa disanjem

Veće kile mogu uticati na disanje, naročito posle obroka. Mogu se javiti noćni kašalj, učestali bronhitisi ili kratak dah pri naporu. U težim slučajevima dete može imati i kratke pauze u disanju tokom spavanja.

Bledilo i malaksalost (znaci anemije)

Dugotrajan refluks može izazvati sitna, hronična krvarenja i dovesti do anemije. Dete može biti bledo, brzo se zamarati ili imati tamnu stolicu. Ovo nije čest simptom, ali se može javiti kod izraženijih tegoba.

U mnogim slučajevima manja hijatus hernija neće dati nikakve simptome – dete može delovati potpuno zdravo, a kila se otkrije slučajno tokom pregleda za neki drugi problem.

Hitno obratite pažnju: Ukoliko dete iznenada dobije jak bol u grudima ili trbuhu, postane izrazito uznemireno (plače neutešno) ili primetite tragove krvi u povraćanom sadržaju, treba odmah potražiti hitnu lekarsku pomoć. Takođe, crna stolica (nalik katranu) ili povraćanje tamnih “taloga kafe” znak su krvarenja u digestivnom traktu – to zahteva hitnu evaluaciju. Ovi simptomi mogu značiti da se želudac u okviru hijatus hernije uklještio ili uvio (zapetljavanje želuca u kili) i da je došlo do komplikacije. Dete tada može imati i otežano disanje, bledilo, hladan znoj ili čak gubitak svesti usled jakog bola. Na svu sreću, ovakve hitne komplikacije su retke, ali ako se dese, neophodna je hitna intervencija (često i hitna operacija) kako bi se želudac oslobodio i sprečilo oštećenje tkiva.

Klinički pregled

Dijagnostika počinje razgovorom sa roditeljima i pregledom deteta. Lekar se raspituje o simptomima, načinu ishrane, povraćanju, bolovima, snu i napredovanju. Važno je pomenuti sve što ste primetili, čak i sitnije znake poput štucanja ili neobičnog položaja pri spavanju.

Laboratorijske analize

Ne postoje posebne krvne analize koje direktno otkrivaju hijatus herniju. Ipak, rade se osnovne analize da se proceni opšte stanje deteta. Krvna slika može pokazati anemiju, a analize gvožđa otkriti njegov nedostatak.

Ultrazvuk trbuha

Ultrazvuk je bezbolan i često prvi pregled kod dece. Može pokazati vraćanje sadržaja želuca u jednjak i ponekad ukazati na hijatus herniju. Ipak, sam po sebi ne može uvek sa sigurnošću potvrditi dijagnozu.

Rendgenski snimak sa kontrastom

Ovo je jedna od glavnih metoda za potvrdu dijagnoze. Dete pije kontrast, a snimci pokazuju kako prolazi kroz jednjak i želudac. Na taj način se jasno vidi da li deo želuca prelazi u grudni koš i kolika je kila.

Gastroskopija (endoskopija)

Pregled se radi u sedaciji ili kratkoj anesteziji, pomoću tanke kamere. Omogućava direktan uvid u jednjak i želudac, kao i procenu oštećenja od refluksa. Po potrebi se može uzeti i mali uzorak tkiva za analizu.

Dodatne metode

U određenim slučajevima rade se dodatna ispitivanja. pH-metrija meri kiselost u jednjaku, a manometrija pritisak i pokretljivost. CT se koristi retko, uglavnom u nejasnim ili hitnim situacijama.

Prenatalna dijagnostika

Veće hijatus hernije se ponekad mogu uočiti još tokom trudnoće na ultrazvuku. Ipak, najčešće se dijagnoza postavlja tek nakon rođenja, kada se pojave simptomi.

Konzervativno

Konzervativno lečenje znači da pokušavamo da kontrolišemo simptome i sprečimo pogoršanje bez operacije. Ovo je često prvi korak, posebno kod beba i male dece, ili kod blagih slučajeva. Nekad se hijatus hernija kod dece može držati pod kontrolom ovim merama, pa operacija neće ni biti potrebna, osim ako se tegobe pojačaju.

Kada se primenjuje konzervativno lečenje?

  • ako dete ima relativno blaže simptome– recimo povremeno bljuckanje i gorušicu, ali dobro napreduje i nema komplikacije
  • kod beba mlađih od godinu dana često se čeka, jer postoji šansa da će, kako beba raste, doći do spontanog poboljšanja (mnoga odojčad “prerastu” refluks i kilu do kraja prve godine)
  • kod dece kod kojih operacija nosi veći rizik (npr. ako imaju druge zdravstvene probleme) – tad pokušavamo da im pomognemo neinvazivnim metodama što je duže moguće.
  • ako dete ima urgentan problem(kao što je uklješten želudac) ili teške simptome koji ometaju normalan život i rast, nećemo se zadržavati na konzervativnom lečenju, već ćemo razmotriti bržu intervenciju.

Koje su mere konzervativnog lečenja?

Lekovi: Osnova terapije su lekovi koji smanjuju kiselinu i štite jednjak.

  • IPP / H2-blokatori: Ovi lekovi smanjuju kiselost želudačnog soka i time ublažavaju upalu i bol u jednjaku. Ne uklanjaju samu kilu, ali ako dete nema tegobe, terapija se smatra uspešnom.
  • Prokinetici i zaštitni lekovi: Povećavaju pokretljivost želuca i jačaju sfinkter, čime smanjuju vraćanje sadržaja. Kod upale jednjaka mogu se dodati lekovi poput sukralfata koji štite i pomažu zarastanje sluznice.
  • Trajanje terapije: Lekovi se daju ograničeno vreme, uz praćenje efekta. Cilj nije dugotrajno uzimanje, već kontrola simptoma dok se stanje ne poboljša spontano ili operativno.

Promena ishrane i načina života: Veoma važan deo lečenja, često dovoljan kod blažih oblika. Cilj je smanjenje refluksa kroz prilagođene navike.

  • Manji, češći obroci: Smanjuju pritisak u želucu i verovatnoću vraćanja sadržaja. Kod beba to znači češće, ali manje obroke ili kraće podoje.
  • Zgusnuta hrana kod beba: Gušća hrana se teže vraća u jednjak, pa se kod beba na formuli koriste AR formule ili zgušnjavanje. Kod dojenih beba važna je tehnika hranjenja i položaj.
  • Izbegavanje određenih namirnica: Masna, začinjena, kisela hrana i gazirana pića mogu pogoršati simptome i treba ih ograničiti. Prednost imaju lagane, kuvane i lako svarljive namirnice.
  • Položaj nakon jela i tokom spavanja: Dete treba da bude uspravno 30–60 minuta posle obroka, a tokom spavanja uz blago uzdignuto uzglavlje. Ovo pomaže da se sadržaj zadrži u želucu.
  • Izbegavanje duvanskog dima: Dim pogoršava refluks i iritira disajne puteve. Zato dete ne treba izlagati zadimljenim prostorima.
  • Kontrola dodatnih faktora: Zatvor, kašalj i druge tegobe treba lečiti jer povećavaju pritisak u stomaku. Time se indirektno smanjuje i refluks.

Uz ove mere, praćenje deteta je ključno. Prati se težina deteta, rast i opšte stanje. Konzervativna terapija može trajati mesecima, uz redovne kontrole. Ukoliko dete dobro reaguje – nema više upornog povraćanja, lepo jede i dobija na kilaži, nastaviće se sa ovim pristupom sve dok je tako. Međutim, ako uprkos svemu simptomi traju ili se pogoršavaju, ili se pojave komplikacije (npr. dete dobije anemiju, upalu pluća zbog aspiracije, ili jednostavno ne napreduje), lekar će predložiti sledeći korak – hirurško lečenje.

Hirurško lečenje

Kada se preporučuje operacija?

Operacija hijatus hernije kod dece savetuje se u sledećim situacijama:

  1. uporni simptomi: ako uprkos terapiji dete i dalje ima svakodnevno povraćanje, bol, slab napredak u težini ili druge značajne tegobe
  2. velika hijatus hernija: kada je veći deo želuca trajno pomeren u grudni koš (posebno kod paraezofagealne kile), jer postoji rizik od uklještenja, ulceracija ili oštećenja jednjaka
  3. komplikacije bolesti: kao što su suženje jednjaka zbog refluksa, ponavljane upale pluća zbog aspiracije, teška anemija ili uvrtanje/uklještenje želuca (hitno stanje)

Priprema za operaciju

Pre operacije dete prolazi potrebne preglede (laboratorija, krv i urin, po potrebi EKG ili rendgen pluća). Na osnovu nalaza dečji hirurg i gastroenterolog odlučuju o najboljem načinu lečenja.

Pre zahvata se prekida unos čvrste hrane u periodu 6–8 sati, a tečnosti do oko 4 sata ranije. Ako dete uzima redovnu terapiju, roditelji dobijaju uputstvo da li lek treba uzeti tog jutra.

Kako izgleda operacija?

Savremeno lečenje se najčešće radi laparoskopskom metodom (minimalno invazivna hirurgija). Umesto velikog reza prave se 3–4 mala reza (5–10 mm) kroz koje se uvode kamera i instrumenti.

Tokom operacije:

  • želudac se vraća iz grudnog koša u trbušnu duplju
  • otvor na dijafragmi (hiatus) se sužava šavovima
  • radi se fundoplikacija – gornji deo želuca se obmotava oko donjeg dela jednjaka kako bi se sprečio refluks i ponovni prolazak želuca u grudni koš.

U retkim slučajevima, ako laparoskopija nije moguća, operacija se radi klasičnim rezom. Danas se više od 90% operacija kod dece radi laparoskopski, uz brži oporavak, manje bolova i manje ožiljke.

Odmah posle operacije

Dete se budi u sali za oporavak. U početku može biti pospano zbog anestezije. Prvih nekoliko sati obično ne uzima hranu ni tečnost. Može imati:

  • infuziju za tečnost i lekove
  • nazogastričnu sondu koja privremeno prazni želudac
  • male flastere na mestu rezova.

Bol nakon laparoskopske operacije je obično blag i dobro se kontroliše lekovima.

Boravak u bolnici

Boravak u bolnici obično traje 2–5 dana, u zavisnosti od oporavka deteta. U tom periodu prati se:

  • unos hrane i tečnosti
  • rad creva
  • eventualni bol ili komplikacije.

Kada dete počne normalno da jede i pije i kada je oporavak stabilan, otpušta se kući.

Oporavak

Ishrana posle operacije

Nakon operacije dete se postepeno vraća na ishranu na usta.

  • Prvi dan: male količine tečnosti (voda, čaj, oralna rehidrataciona tečnost).
  • Ako to dobro podnosi: uvodi se tečna hrana (bistra supa, sok, mleko za bebu).
  • Drugi dan: prelazi se na kašastu hranu (pasirana, mekana hrana).

Tokom prvih 7–10 dana nakon otpusta preporučuje se mekana hrana koja se lako guta i vari, kao što su:

  • supice i kašice
  • jogurt, griz, puding
  • mekano voće bez ljuske
  • dobro skuvan i izgnječen krompir

Treba izbegavati:

  • krupne komade hrane
  • tvrdu koru hleba
  • nesamleveno meso

Nakon oko dve nedelje, većina dece se postepeno vraća na uobičajenu ishranu. Apetit se obično vraća postepeno, pa je u početku bolje nuditi češće, manje obroke. Dugoročno, nema trajnih ograničenja u ishrani.

Fizička aktivnost i povratak u školu

Deca obično ustaju i počinju da se kreću već narednog dana nakon operacije. U bolnici se podstiče lagana aktivnost poput sedenja, igre u krevetu i kratke šetnje po sobi.

Kod kuće se preporučuje:

  • prva nedelja – mirniji režim kod kuće, bez škole ili vrtića
  • 2–3 nedelje nakon operacije – povratak u školu (po preporuci lekara)

Nakon povratka u školu potrebno je još neko vreme izbegavati:

  • fizičko vaspitanje
  • trčanje i naporne aktivnosti
  • nošenje teškog ranca

Sportske aktivnosti su obično dozvoljene nakon 4–6 nedelja, kada je unutrašnje zarastanje završeno. Većina dece se potpuno vraća svojim uobičajenim aktivnostima za oko mesec do mesec i po dana.

Komplikacije

Ako se hijatus hernija ne leči: Neliječena hijatus hernija vremenom može dovesti do različitih komplikacija, zavisno od toga koliko je teška i kakve simptome pravi.

  • Hronični GERB:Dugotrajno vraćanje kiseline dovodi do upale jednjaka, što može izazvati bol, otežano gutanje i ožiljke. U težim slučajevima mogu nastati promene sluznice (Barrett-ov jednjak), koje nose povećan rizik za kasnije komplikacije. Iako je to veoma retko kod dece, cilj je sprečiti dugotrajno oštećenje jednjaka.
  • Suženje jednjaka (peptička stenoza):Zbog stvaranja ožiljaka, prolaz za hranu može postati sužen. To dovodi do otežanog gutanja i problema sa ishranom kod deteta.
  • Respiratorne infekcije:Neliječeni refluks može dovesti do aspiracije sadržaja u disajne puteve. To povećava rizik od ponavljanih infekcija pluća i dugoročnog oštećenja respiratornog sistema.
  • Uklještenje hijatus hernije:Kod većih hernija postoji rizik da se deo želuca zaglavi u otvoru dijafragme. To može prekinuti dotok krvi i dovesti do ozbiljnog, životno ugrožavajućeg stanja. Iako je retko, upravo zbog toga se ponekad preporučuje operacija na vreme.

Moguće komplikacije nakon operacije:

Što se tiče specifičnih komplikacija vezanih za samu herniju i fundoplikaciju, najčešće koje primećujemo (mada i one nisu toliko česte) su:

  • Otežano gutanje nakon operacije– U prvim danima ili nedeljama dete može imati osećaj da hrana sporije prolazi kroz jednjak, najčešće zbog otoka i zatezanja tkiva. Tegobe su obično prolazne i povlače se spontano; retko, ako potraju, može biti potrebna endoskopska dilatacija.
  • Nemogućnost podrigivanja i nadimanje (gas-bloat sindrom)– Nakon operacije dete može teže da podrigne, pa se vazduh zadržava u stomaku i crevima, što dovodi do osećaja punoće i nadimanja. Ovo se najčešće ublažava dijetetskim merama i vremenom kako se organizam prilagođava.
  • Recidiv hernije– U manjem broju slučajeva (oko 5–15%) kila se može ponovo javiti, najčešće u prve dve godine nakon operacije. Zato su važne redovne kontrole; ako se simptomi vrate, ponekad je potrebna ponovna operacija, iako većina dece nema dalje tegobe nakon uspešnog zahvata.

Prevencija i skrining

Kod odraslih postoje neke mere koje mogu smanjiti rizik od hijatus hernije (npr. održavanje zdrave težine, izbegavanje pušenja, lečenje hroničnog kašlja). Kod dece, mnogi uzroci su urođeni, pa ne postoji siguran način da se spreči pojava hijatus hernije kod bebe koja za to ima predispoziciju. Ne možemo uticati na to kako će se dijafragma formirati u materici – dakle, prevencija kongenitalnih hijatus hernija ne postoji.

Najčešća pitanja roditelja

Da li dete može da se bavi sportom posle operacije?

Da – nakon potpunog oporavka dete može da se vrati svim fizičkim aktivnostima i sportovima. Potrebno je sačekati oko 4–6 nedelja bez intenzivnog napora, a zatim se aktivnosti uvode postepeno. Dugoročno nema ograničenja i fizička aktivnost se čak preporučuje.

Da li će se hernija ponovo javiti nakon operacije (recidivirati)?

U većini slučajeva neće, jer operacija ima visoku stopu uspeha. Ipak, kod manjeg broja dece (oko 5–10%) može doći do ponovne pojave, najčešće u prve dve godine nakon operacije. Ako se to desi, nekad su dovoljni lekovi, a ređe je potrebna ponovna operacija.

Hoće li moje dete moći normalno da jede nakon svega?

Da – nakon početnog perioda oporavka dete se vraća normalnoj ishrani. Prvih nekoliko nedelja preporučuje se mekša hrana, ali već nakon mesec dana dete obično jede sve uobičajeno. Dugoročno nema restrikcija, uz savet da se zadrže zdrave prehrambene navike.

prof. dr Aleksandar Sretenović

Specijalista dečje hirurgije

dr sci. med. Milan Slavković

Specijalista dečje hirurgije

Sava Memorial Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Najveći međunarodni urološki kongres EAU26 ove godine je u Londonu okupio 250 izlagača i više od 14.000 urologa
Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji, koji se održao u Rimu 4. i 5. decembra učestvovali su naši stručnjaci Dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković, izvođenjem uživo hirurških procedura – ugradnja penilne proteze i neuspešno lečena Hipospadija (Failed Hypospadia).
Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

Sava Memorial Hospital se priključuje međunarodnoj akciji u kojoj se ističe važnost preventivnih pregleda muškaraca
KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Specijalista opšte i rekonstruktivne hirurgije dr Radoš Đinović učestvovao je na internacionalnoj urološkoj konferenciji održanoj pod patronatom njegove ekselencije dr Ahmad Abdulwahab Al-Awadhi
Specijalistička obuka Finska

Specijalistička obuka naših ortopeda za primenu inovativnih bioresorptivnih materijala u hirurgiji stopala i skočnog zgloba

Nove tehnologije u hirurškom lečenju stopala i skočnog zgloba
Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Novine u lečenju bolesti digestivnog sistema kao glavna tema naučnog skupa Horizonti moderne gastroenterologije
Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, na adresi: Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim kolima ili taksi prevozom, do bolnice se može doći i gradskim saobraćajem i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Železnička stanica „Beograd Centar“ je od bolnice udaljena 3,8 km, vreme stizanja kolima je 15 do 30 minuta zavisno od doba dana.

Autobus br. 34 funkcioniše na ovoj relaciji.

Beogradska autobuska stanica je od bolnice udaljena 7 km, kolima se stiže za 20 do 45 minuta zavisno od doba dana.

Autobusi 78 i 94 funkcionišu na ovoj relaciji a najbliža stanica bolnici je „Paje Adamova“.

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ je od bolnice udaljen 15 km.

Vreme putovanja kolima je 20–25 minuta, osim između 07:30 i 09:30 i između 15:30 i 18:30 kada se stiže za oko 35 do 50 minuta. Najjednostavnije je do bolnice doći taxi vozilom.

Ako želite, možete unapred rezervisati prevoz od aerodroma do bolnice ili Vašeg hotela/hostela/apartmana putem web site-a transfer.rs.

Ako dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u wellcometoserbia.com proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savamemorial.com pošaljete skenirani pasoš (prva strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Podnošenje zahteva za izdavanje vize elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs moguće je isključivo putem registrovanog naloga na Portalu za elektronsku identifikaciju www.eid.gov.rs.

Po završenoj obradi, nakon određenog perioda ćete dobiti informaciju o dobijenoj vizi za Republiku Srbiju.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina, a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok 00:00 – 24:00

Ambulantno poliklinički deo

Radni dan 07:00 – 20:00

Subota 08:00 – 13:00

Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijanostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonance mogu biti od veličog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Priprema za ambulantne preglede i dijagnostiku

Da bi određeni pregledi ili dijagnostičke procedure bili uspešno izvedeni, potrebna je određena priprema. Kada je ona sprovedena na način kako je navedeno u Uputstvu, osigurava se bezbedno izvođenje dijagnostičke procedure i dobijanje validnih i pouzdanih rezultata i nalaza.

Uputstvo za pripremu za ultrazvuk (ultrazvučni pregled) abdomena

Uputstvo za pripremu za gastroskopiju/EGSD

Uputstvo za pripremu za kolonoskopiju

Uputstvo za pripremu za cistoskopiju (uretrocistoskopiju)

Uputstvo za pripremu za test opterećenja srca (Ergometriju/Stres test)

Uputstvo za davanje uzorka urina

  • Odrasli (Urin, UK, STD)
  • Bebe
  • Pacijenti sa urinarnim kateterom

Uputstvo za pripremu za uzorkovanje briseva uretre

Uputstvo za pripremu za ginekoloških briseva

Uputstvo za pripremu za biopsiju prostate

Uputstvo za davanje uzorka za spermogram

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način dobijanja stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamemorial.com

telefonom: +381 11 777 3600 ili +381 67 777 3600

Neophodno je da pre zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a(skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, biće zakazan termin online konsultacije putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savamemorial.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Vaše lične podatke: Ime i prezime, datum , mesec i godinu rođenja, mesto življenja i telefonski broj
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, datum, mesec i godinu rođenja, mesto življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, mesto življenja i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) urađenih u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: Poslednji izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg.

Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Po usaglašavanju oko vrste operacije i termina iste, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

MOLIMO VAS DA NAS UNAPRED OBAVESTITE UKOLIKO IMATE POLISU DOBROVOLJNOG (PRIVATNOG) ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

UKOLIKO VAŠE TROŠKOVE LEČENJA PLAĆA FOND ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA MOLIMO DA NAM DOSTAVITE GARANTNO PISMO.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija
(analgosedacija)		Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa
EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste – kardiologa sa EKG-omPregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal, prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…).

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize

Urološka operacija

(izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)

Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savamemorial.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
    Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili WhatsApp-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  • Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  • Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  • Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • Lekove (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“…) koje uzimate redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
    • Spisak lekova sa navedenim dozama i dinamikom uzimanja
  • Lične stvari
    • Veš, češalj, pribor za brijanje,
    • Pomagalo (ako ga koristite): naočari i futrola, sočiva sa kutijicom za čuvanje, slušni aparat sa kutijicom za čuvanje, štap, štake,…
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi uz pomoć mašinice za brijanje do 24 h pre operacije.

Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Memorial bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    Lekove (tablete, kapsule, sirupe, „pumpice“, kapi…) koje dete uzima redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
  3. Lične stvari
    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije. Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije Laboratorijske analize Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija) Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT) Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina Pregled interniste – kardiologa sa EKG-omPregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacije Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal, prostata; mokraćna bešika; bubreg) Urinokultura
Ginekološka operacija Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu Urinokultura
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…).

Za decu

Vrsta anestezije Laboratorijske analize Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija) Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina Pregled pedijatra
Vrsta operacije Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg) Urinokultura
Operacije u trbuhu Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savamemorial.com
  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili WhatsApp-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

  • Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  • Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  • Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • Lekove (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“…) koje uzimate redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
    • Spisak lekova sa navedenim dozama i dinamikom uzimanja
  • Lične stvari
    • Veš, češalj, pribor za brijanje,
    • Pomagalo (ako ga koristite): naočari i futrola, sočiva sa kutijicom za čuvanje, slušni aparat sa kutijicom za čuvanje, štap, štake,…
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca. Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi uz pomoć mašinice za brijanje do 24 h pre operacije.

Deca

  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza urađenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Memorial bolnice)
    • Original rezultata krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Memorial bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena, kao i DVD sa snimkom
    • Otpusne liste sa prethodnih operacija u istoj regiji
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno) Lekove (tablete, kapsule, sirupe, „pumpice“, kapi…) koje dete uzima redovno ili po potrebi ponesite u originalnim kutijama.
  3. Lične stvari Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i slično)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
  • Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
    • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
    • ukoliko imate na koži zalepljen flaster (Patch) sa lekom
    • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
    • o alergiji na lekove i hranu
    • o intoleranciji na određene namirnice
    • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete imati sobnog cimera.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  • „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  • Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  • TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  • Pristup wireless (bežičnoj) mreži
    U svakom apartmanu postoji:
    • Kućni red
      • Kućni red – link
      • House rules – link
      • Правила внутреннего распорядка – link
    • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi pored pacijenta.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela/hostela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije.
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije.
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinete lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva i/ili slušni aparat i odložite u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra/tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
    Ukoliko to niste uraditi kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra/tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra /tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („Braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra /tehničar će Vam navući kompresivne čarape.

Kompresivne čarape smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju .

Anesteziolog će posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i/ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju/operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija…)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu ( ukoliko imate dren)
  5. Rad creva ( peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i, kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrola operatora i previjanje

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 07:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.